Пређи на садржај
Грб града Краљева

Процена угрожености од елементарних непогода и других несрећа за територију града Краљева

УВОД

„Проценом угрожености идентификују се извори могућег угрожавања, сагледавају могуће последице, потребе и могућности спровођења мера и задатака заштите и спасавања од елементарних непогода и других несрећа.“ – извод из Упутства о Методологији за израду Процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа и Планова заштите и спасавања(„Службени гласник РС“, број 18/17) – у даљем тексту Методологија за израду Процене. „Елементарна непогода је догађај хидрометеоролошког, геолошког или биолошког порекла, проузрокован деловањем природних сила, као што су: земљотрес, поплава, бујица, олуја, јаке кише, атмосферска пражњења, град, суша, одроњавање или клизање земљишта, снежни наноси и лавина, екстремне температуре ваздуха, нагомилавање леда на водотоку, епидемија заразних болести, епидемија сточних заразних болести и појава штеточина и друге природне појаве већих размера које могу да угрозе здравље и живот људи или проузрокују штету већег обима“ ; „Техничко-технолошка несрећа – удес је изненадни и неконтролисани догађај или низ догађаја који је измакао контроли приликом управљања одређеним средствима за рад и приликом поступања са опасним материјама у производњи, употреби, транспорту, промету, преради, складиштењу и одлагању, као што су пожар, експлозија, хаварија, саобраћајни удес у друмском, речном, железничком и авио саобраћају, удес у рудницима и тунелима, застој рада жичара за транспорт људи, рушење брана, хаварија на електроенергетским, нафтним и гасним постројењима, акциденти при руковању радиоактивним и нуклеарним материјама; а чије последице угрожавају безбедност и животе људи, материјална добра и животну средину“; „Катастрофа је елементарна непогода или друга несрећа и догађај који величином, интензитетом и неочекиваношћу угрожава здравље и животе већег броја људи, материјална добра и животну средину, а чији настанак није могуће спречити или отклонити редовним деловањем надлежних служби, органа државне управе и јединица локалне самоуправе, као и несрећа настала ратним разарањем или тероризмом.“; „Процена ризика је утврђивање природе и степена ризика потенцијалне опасности, стања угрожености и последица, која могу потенцијално да угрозе животе и здравље људи, посао, службу и животну средину.“ – изводи из Закона о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС“, број 111/09,92/11 и 93/12).  „Елементарна и друга непогода је, у смислу овог закона, догађај узрокован дејством природних сила или људском активношћу, који прекида нормално одвијање живота у мери која превазилази редовну способност појединца и локалне заједнице да се опораве без помоћи државе и проузрокује материјалну штету која је већа од 10 % буџета јединице локалне самоуправе и који је као такав прогласила Влада.“ – извод из Закона о обнови након елементарне и друге непогоде („Службени гласник РС“, бр.112/15). Смањење ризика од катасрофа преставља концепт и стручно спровођење активности за смањење ризика од катастрофа путем системских напора да се анализирају узрачни фактори катастофа и да се њима управља, као и смањењем изложености опасностима, умањењем рањивости људи и имовине, промишљеним управљањем земљиштем и околином, као и побољшаном спремношћу на поменуте догађаје. Градоначелник града Краљева је Решењем бр. 2-18/2017-XI од 10.04.2017. године, (прилог бр. 1) образовао Стручни тим за израду Процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа на територији града Краљева (у даљем тексту Процене) и Планова заштите и спасавања (у даљем тескту ПЗИС). Правни основ за израду Процене је садржан у Закону о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС“, бр.111/09,92/11 и 93/12) и Упутству о Методологији за израду Процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа и Планова заштите и спасавања („Службени гласник РС“, број 18/17), као и Закону о локалној самоуправи („Службени гласник РС“, број 129/07 и 83/14) и Статуту града Краљева („Службени лист градаКраљева“, број 07/18 – пречишћен текст). У претходном периоду, Стручни тим за израду Процене и Одељење за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева, као оперативни носилац процеса прикупљања и обраде података, је одржао више састанака, у ужем и ширем саставу, као и састанке са инстутуцијама и појединцима од значаја за сам процес израде Процене. У више наврата одржане су и стручне радионице, са темама од значаја за израду Процене: климатске промене, критична инфраструктура, утицаји елементарних непогода на критичну инфраструктуру, поступање по метеоаларму  и сл. где су учешће узела стручна лица инситуција и организација које су партиципирале у процесу израде овог документа: КУЈУ, СКГО, УНДП, ФАО, СБ, РХМЗ, РСЗ, JП “Путеви Србије“, ВСИ Краљево, ЗЗЈЗ Краљево, ПССС Краљево,  представници градова и општина слива Западне Мораве (координатори именовани на основу Протокола о сарадњи[1]), ЈП за уређивање грађевинског земљишта Краљево, ЈКП Путеви Краљево, ЈКП Водовод Краљево, ЈКП Чистоћа Краљево, ЈЕП Топлана Краљево, ГУ Краљево, АД Нови Пазар пут, повереници цивилне заштите и др. Процена представља један од стратешких документа, који је чврсто ослоњен на Стратегију града Краљева („Службени лист града Краљева“, број 10/08 и 5/13), Локални програм заштите животне средине града Краљева („Службени лист града Краљева“, број 32/16), Генерални урбанистички план града Краљева („Службени лист града Краљева“, број 13/13), као и остала акта. У циљу свеобухватног приступа проблематици, посебна пажња је обраћена на климатске промене и утицаје истих. Такође, у односу на изворе податка (метаподаци), односно доступност истих, неке области, односно делови Процене су рађени у складу са искуствима, односно на основу ненаучних извора. У наредном периоду ће акценат бити на што бољем дефинисању фактора који утичу на величину и интезитет елементарних непогода и других несрећа. У вези са претходно изнетим, намеће се и потреба за периодичним ажурирањем овог документа, а на основу, како промене улазних параметара које утичу на величину елементарних неопогода и других несрећа, тако и новим сазнањима о чињеницима од битности за Процену. У многоме, Процена је ослоњена на Сендаји оквир[2], као и бројна документа и публикације објављене од стране УНДП, ФАО, ГФДРР, СБ и других међународних организација, који  у фокус својих активности стављају процес смањења ризика од природних катастрофа (УНИСДР дефениција), као и акценат на разумевање ризика, а све у циљу повећања безбедности и смањења сиромаштва, као и даље маргализације посебно осетљивих група становништва. Важно је, овом приликом истаћи, да је сам процес израде Процене, послужио за „мобилизацију“ јавности, односно подизање свести, када су у питању процеси смањења ризика од природних катастрофа и управљања ванредним ситуацијама. Такође, у односу на носиоце израде, процес је послужио и за боље разумевање ризика од надлежних и одговорних институција и појединаца, као и за бољу координацију и комуникацију у времену ванредних догађаја. Један од најзначајних догађаја током израде овог документа, представља организација конкурса за ђаке основних школа на територији града Краљева – ОЖИВИ РИЗИКЕ (више на /). Том приликом су ученици, у сарадњи са својим наставницима, израдили преко 200 фотографија са описима критичне инфраструктуре на територји града (неке од фотографија су послужиле и за дефинисање критичне инфраструктуре у овом документу) у односу на природне катастрофе. Поред едукације наставног особља, извршена је и едукација нјамлађих, а у читаву акцију су били укључени и повереници цивилне заштите. Током 2017. године, а на основу потписаног Протокола о сарадњи, трасиран је пут будућим здруженим активностима градова и општина слива Западне Мораве, а у циљу смањења ризика од природних катастрофа. С тим у вези, посебно се истиче, да је ова Процена, једна од првих која је, како ослоњена, тако и укључује Процене и ризике од елементарних непогода и других несрећа, не само суседних општина и градова, него и целог слива Западне Мораве. У наредном периоду, акценат активности ће се огледати и у напорима да се изради Процена угрожености за слив Западне Мораве, односно, карта ризика на територији слива Западне Мораве. У ширем контексту, овај документ би требало да послужи за подизање свести јавности о разумевању ризика од природних катастрофа, али и као један од основних документа за правилно и рационално урбанистичко планирање, инвестирање (када је реч о привредним активностима) и управљање (када је реч о инфраструктурним објектима, јавним површинама, пољопривреди, туризму, природним ресурсима и сл.). Процена угрожености је представљена и на посебној интерент страници Одељења за послове цивилне заштите[3] кроз приказ на интерактивним картама у Google Earth програму, а у наредном периоду ће бити постављена и на ГИС платформи града Краљева[4]. Преко оваквих приказа, жели се постићи боља доступност, као и могућност за ефикасније управљање, ажурирање и размену података са заинтересованом домаћом и међународном јавности. [1] Протокол о сарадњи градова и општина у сливу Западне Мораве (/PDF/PROTOKOL_ZA_SLIV.pdf) [2] Сендаји оквир – оквир из Сендаја за смањење ризика од катастрофа 2015-2030 [3] / [4] http://79.101.44.220:99/gisapp/gispregled.html

ПОЛОЖАЈ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕРИТОРИЈЕ ГРАДА КРАЉЕВА

ИДЕНТИФИКАЦИЈЕ КРИТИЧНЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ

ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОПАСНОСТИ ОД ЕЛЕМЕНТАРНИХ НЕПОГОДА

Један од већих изазова у изради овог документа који се нашао пред Стручни тим за израду Процене, представља идентификација опасности од елементарних непогода. Главни проблем се огледао у чињеници да не постоје квалитетне информације о претходним догађајима, односно о последицама елементарних непогода и других несрећа (Извештаји о процени штете) и у случјавима да те информације постоје, неретко су веома штуре и неупотребљиве за израду овог документа. Значајну помоћ у овом процесу, процесу идентификације опасности, пружио је РХМЗ, који је на захтев надлежног Одељења за послове цивилне заштите ГУ Краљево, доставио Прилог за процену угрожености Града Краљева од елементарних непогода и других несрећа „ВРЕМЕНСКЕ ЕЛЕМЕНТАРНЕ НЕПОГОДЕ“[1]. Овај документ представља полазну основу, поред историјских података о догађајима и последицама тих догађаја, за даљу анализу. У односу на важећу Методологију за израду процене угрожености од елементарних непогода, а у складу са захтевима исте када је у питању идентификација опасности, Стручни тим за израду процене угрожености се определио за обраду следећих опасности: – Земљотрес – Клизишта – Поплаве Стручни тим је у претходном периоду имао низ радионица са различитим учесницима на којима су разматране све опасности, односно могуће елементарне непогоде, а у циљу идентификације најкарактеристичнијих, односно, оних опасности које су најизвесније да се десе, са великим утицајем на све штићене вредности. У односу на захтеве за идентификацију и даљу анализу, надлежно Одељење за послове цивилне заштите ГУ града Краљева је прибавило неопходне информације од свих релевантних субјеката, како на територији града Краљева, тако и од осталих Републичких институција. Стручни тим за израду Процене, приликом идентификације ризика од елементарних непогода, руководио се и „Прилогом за процену угрожености града Краљева од елементарних непогода и других несрећа – ВРЕМЕНСКЕ ЕЛЕМЕНТАРНЕ НЕПОГОДЕ“, израђеним од стране Републичког хидрометеоролошког завода Републике Србије за потребе изреде овог документа и исти се налази у архиви Одељења за послове цивилне заштите Градске управе града Краљева. Одабиром горе наведених опасности, сам процес процене ризика, односно, мониторинг ризика, утврђивање, анализа и евалуација ризика, као и поступање са ризиком, односно, третман ризика, није завршен. У наредном периоду, стручни тим уз подршку надлежног Одељења, а у складу са прибављањем информација од значаја за овај документ, ће извршити неопходне измене и допуне. [1] /PDF/Prilog_proceni.pdf

ЗАКЉУЧАК

  Стручни тим за израду процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа, у овом документу, идентификовао је и обрадио ризике од следећех елементарних непогода: земљотрес, клизишта и поплаве. У наставку се налази матрица заједничких ризика.  

Матрица заједничких ризика

  У наредном периоду планиран је рад и на другим ризицима, као и на праћењу ризика наведених у овом документу  и третман неприхватљивих ризика. Такође,  имајући у виду сарадњу градова и општина у сливу Западне Мораве, планирана је и израда Процене угрожености од заједничких ризика. Посебна активност ће бити ажурирање и приказ потенцијалних опасности, за шта ће бити коришћена интернет страница /. У циљу реализације ове активности радиће се на следећем:
  • Прикупљање и обрада података од значаја за овај документ
  • Редовно ажурирање базе података на горе наведеној интернет страници
  • Унапређења система заштите и спасавања посебно у делу реаговања ( вежбе, симулације, радионице, учешће на заједничким пројектима, набавка опреме и сл. )
  • Приказ реаговања свих субјеката преко интерактивних карата реаговања
  • Вежбе цивилне заштите, са акцентом на предшколске и школске установе
  • Сарадња са организацијама цивилног друштва, у циљу изградње и јачања капацитета локалне самоуправе на елементарне непогоде
  • Разумевање и имплементација неопходних мера у циљу борбе против климатских промена
  • Повезивање са домаћим и међународним организацијама од значаја ради усавршавања знања и вештина када су у питању процеси смањења ризика од елементарних непогода и других несрећа
  • Интензивнија сарадња са градовима и општинама слива Западне Мораве, у циљу учешћа у заједничким активностима на смањењу ризика од елементарних непогода и других несрећа
  • Наставак обука и опремање повереника цивилне заштите и припадника јединице цивилне заштите опште намене
  • Јачање и зградња система комуникација / система везе у циљу обавештавања и ране најаве
  • Израда упутстава, као и различитих штампаних материјала као део активности усмерених ка подизању свести заједнице
  • Организација јавних скупова и различитих акција са циљем укњучивања јавности у процесе смањења ризика од елементарних непогода и других несрећа (радионице, трибине, конкурси, такмичења и сл.)
  • Медијски наступи и садржаји
  • Активно учешће у Одбору за заштиту животне средине и ванредне ситуације СКГО-а, као и Мреже за смањење ризика и управљање вандредним ситуацијама СКГО-а
  • Унапређење постојеће планске документације и стратешких документа града Краљева, укључујући ризик од елементарних непогода и других несрећа, а у циљу избегавања, односно смањења истих
  • Јачање капацитета Градске управе града Краљева и повезивање надлежних одељења и служби у оквиру исте, са задатком брже комуникације и размене података, посебно у делу ране најаве
  • Израда Програма ( Плана ) смањења ризика односно, развоја система заштите и спасавања и Планова заштите и спасавања сходно законској регулативи.
Као пример добре праксе у претходном периоду су издвојене активности које су се спроводиле у Центру за обуке цивилне заштите у објекту ГУ на Рудну, па ће се са овом праксом наставити и у будућности. У циљу адекватног приказа ризика од елементарних непогода и других несрећа, као и свих активности у циљу смањења истих, а у сарадњи са надлежном службом ГУ града Карљева, у наредном периоду ће се сви подаци од значаја моћи користити и кроз ГИС платформе града Краљева. Када су у питању ризици који су обрађени, а оно што није изнето у претходном тексту овог документа, а у циљу третмана ризика односно процеса смањења ризика, можемо изнети следеће мере:
  • Када је у питању земљотрес, активности ће бити усмерене у циљу припреме свих субјеката од значаја, као и грађанки и грађана за адекватно реаговање у заштити живота и имовине. С тим у вези, планирано је извођење тематских вежби цивилне заштите у предшколским и школским установама, обзиром да је ово најлакши начин укључивања јавности ради стицања знања и вештина, као и подизања свести о значају самозаштите и правилног реаговања
  • У односу на постојећи ризик од клизишта, наставиће се са радом на изради катастра клизишта, на основу којег би надлежне институције, као и заинтересована јавност, имала увид у зоне непосредне опасности, а у циљу избегавања градње са посебним освратом на укључивање аспекта ризика од клизишта. Већи сaнациони радови захтевају и припрему одговарајуће пројектне документације која укључује и инжењерско геолошка снимања терена, што у случају територије града Краљева и постојећих клизишта захтева пре свега милтидисциплинарни приступ и издвајања великих новчаних средстава.
  • У односу на ризик од поплава разликујемо два приступа у циљу смањења истог, а односе се пре свега на надлежности регулисане законом о водама. Када су у питању бујични водотокови односно водотокови II реда, активности града Краљева треба да буду усмерене ка уређењу истих, у оном делу где је то могуђе, односно изградњи одговарајућих заштитних система, попут противбујичних преграда, које у исто време могу послужити и за водозахвате, у случају појаве шумских пожара, односно за водоснабдевање пољопривредних површина у сушним периодима. Надлежности код уређења водотокова I реда су поверене ЈВП „Србијаводe“, па стим у вези, а сходно најавама надлежних, из овог предузећа се очекује и израда Студије утицаја великих вода у сливу Западне Мораве. Ова Студија ће укључити и територију града Краљева, па ће сходно истој бити могуће и планирати структурне и неструктурне мере, у циљу смањења ризика о поплава.
    У табели број 19. дате су карактеристике опасности по којима субјекат описује идентификовану потенцијалну опасност ради архивирања и стварања базе података о опасностима и ризицима.     Табела број 19.  Карактеристике потенцијалне опасности

КАРТЕ

Правни основ за израду и усвајање Процене угрожености од елементарних непогода и других несрећа за територију града Краљева, садржан је у Закону о ванредним ситуацијама. Методологија по којој је рађена Процена је Упутство о методологији за израду процене угрожености и планова заштите и спасавања у ванредним ситуацијама.

КАРТЕ РЕАГОВАЊА